Milena Barilli

Poštovani Žiko,
Redovno gledam Vašu "Šarenicu" pa sam je gledala i danas. Gostujući u Vašoj cenjenoj emisiji, novinar Radmila Stanković, autor knjige "Milenin usud" čiji su fragmenti izlazili i u "POLITICI", dala je nekoliko netačnih informacija o Mileni Pavlović Barilli. Kao muzejski savetnik, istoričar umetnosti i dugogodišnji odgovorni kustos i do skoro,direktor Galerije u Požarevcu, uzimam slobodu da ukažem na neke elemnetarne netačnosti koje se odnose na podatke koje je danas dala gospodja Stanković, a pre izvesnog vremena i naš sadašnji upravnik (u "Šarenici" emitovanoj povodom održavanja "Ljubičevskih igara"). Naime, Gospođa Stanković o čijem se romanu ne bih ovom prilikom izjašnjavala, danas je dala informaciju da ne postoji obeležje na Mileninom grobu niti na grobu njenih roditelja. Takodje, na Vaše pitanje, zbog čega Milena nije volela Pariz - odgovorila je (parafraziram) da Milena u Parizu i nije imala neki veliki uspeh.
Najpre: Milenina urna sa pepelom, pohranjena je na Cimitero acatolico u Rimu 5.avgusta 1949.godine. Tri godine kasnije, 1952, na istom mestu je sahranjem i njen otac, Bruno Barilli.Milenina majka Danica je nadgrobni spomenik podigla sredinom pedestih godina prošlog veka, a u testamentu izrazila poslednju volju: da bude sahranjena pored svoje kćeri i muža. Želja joj je ispunjena, i posle njene smrti u Parmi,12.novembra 1965, njeno telo je preneto u Rim i sahranjeno pored Milene i Bruna. Grad Požarevac je za večno održavanje ovog grobnog mesta, 1968.godine uplatio Upravi Groblja nešto više od 260.000 lira.
Decembra meseca 2009.godine, pre otvaranja Milenine izložbe u Rimu,čiji sam autor bila, obišla sam Acatolico Cimitero i napravila nekoliko snimaka koje Vam šaljem.
Drugo: Milena nikada nije izjavila da ne voli Pariz, u kome je imala dve samostalne i više kolektivnih izložbi sa najistaknutijim predstavnicima evropske umetničke avangarde. Izložbe su imale izuzetan uspeh i uvek izazivale senzacije medju likovnim kritičarima i publikom. Njen komentar dat novinaru "Quadrivia", 1937.godine je bio : "Pariz ? - Četiri godine provela sam tamo i ne znam kako sam mogla izdržati toliko. Pariz je jedna strašna varoš. Sa novcem ili bez njega - nikad nije dobro. Ali ima to preimućstvo što vas uvek, uvek tera i nagoni da radite. Nerve mnogo istroši, a niko se ne može odupreti onoj ludačkoj atmosferi koja napada svakoga prvih dana. Ja sam toga sita i ne želim da se tamo vratim. U poslednje vreme, tamo sam bila savršeno iznurena i s vremena na vreme bilo je potrebno da se fizički oporavljam i lečim..." Ne zaboravimo da je Milena bila težak srčani bolesnik, ali i pored ove izjave, ona se u Pariz ipak vratila i već u proleće 1938.godine imala nekoliko kolektivnih izložbi i u Parizu živela i radila sve do odlaska za SAD, u leto 1939.
Ovom prilikom, iako sa velikim zakašnjenjem želim da ispravim i grešku koju naš upravnik neprestano ponavlja u medijima, pa i u Vašoj pomenutoj emisiji, emitovanoj iz Ljubičeva. Dakle, Milenin memorijalni muzej, odnosno Galerija (zadužbina) nalazi se u porodičnoj kući njenog dede po majci, Stojana Pavlovića, a ne kako je upravnik tada izjavio " u kući njenih roditelja, Stojana i Danice Pavlović".
Iako sam Vam oduzela prilično vremena i prostora ovim komentarom, molim Vas da ovo ne shvatite pogrešno, već kao koristan prilog koji će Vam, možda, nekada zatrebati.
Srdačno, sa najlešim željama,
Jelica Milojković, dipl.istoričar umetnosti, muz.savetnik; tel: 063 312 992

P.S. I pored svih pokušaja, fotos Mileninog nadgorbnog obeležja nisam mogla ovde da ubacim.
Možete li mi poslati e-mail? Moj službeni je: barilli@ptt.rs