ponedeljak, 14. dec 2009, 18:25
Derviši i privatizacija
Da li će radnici u nekim firmama, da bi dobili platu, morati da se probadaju iglama i hodaju po vatri?
Čini se da će radnici u Srbiji danas lakše doći do plate ako legnu na prugu umesto na posao, ali ne zbog toga što im se ne radi, već zbog toga što im nije ostavljen izbor.
Ova konstatacija verovatno je preterana, ali (nažalost) nije u pitanju karikatura, već jedna od posledica lokalne privatizacije.
Kako je srpska privreda došla do toga da svrab češe pucanjem u nogu, odnosno da se železnički prevoz u državi koči zbog neisplaćenih zarada u jednom loše privatizovanom preduzeću koje se slučajno nalazi na najvećoj železničkoj raskrcnici u zemlji? Ili da se iz sitih razloga neki radnici spaljuju, a neki izgladnjuju dok trajno ne oštete sopstveno zdravlje?
Koliko su štrajkači u pravu i kada njihovi protesti čine više štete nego koristi? Kako bi država trebalo da reaguje i da li zbog nekoliko loših privatizacija treba vratiti samoupravljanje?
O tome u Oku ekonomije govore:
Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku,
Ljubiša Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata i
Milan Kovačević, ekonomista i savetnik za ulaganja.
Emisiju vodi Vesna Damjanić-Branković.
Evropska Demokratija
Priznajem, da je malo zenantno sedeti u toploj sobi za kompjuterom, u jednoj zemlji u kojoj je "Osnovni Socijalni Dohodak" za one koji uopste nemaju zaposljenje, dva puta veci od jedne tesko zaradjene, a ne primljene, srpske plate. Medjutim, kako se radi o mojoj zemlji, izvesne cinjenice i moje siroko saznanje me ne ostavljaju ravnodusnim prema nekim pitanjima.
Moj predhodnik, kolega dopisnik iz Francuske je ocigledno bio na isti nacin motivisan, ipak sa razlikom i sa izvesnom dozom neobazrivosti time sto je izostavio centralni i krucijalni momenat u kontekstu Javnih Protesta /"Strajkova". Takav jedan pristup "Fasadnom obliku" prikazivanja Evropskog Demokratskog Drustva je manje od istine i kao takvo za svaki demant.
Naime svako masovno okupljanje gradjana u svrhu nekog protesta ili manifestacije je strogo zabranjeno bez predhodne najave i odobrenja od strane sudske vlasti. U tom protokolu stoji tacno navedeno sta, gde i kako ko moze da javno manifestuje svoju poruku. Svako izlazenje van tih jasno naznacenih okvira je strogo zabranjeno i sankcionise se strogim zakonskim merama. Nisu tako ostale nezapazene slike sa ulica Evropskih gradova gde se zandarmerija sukobljava sa krsiocima unapred propisom dozvoljene manifestacije. Takvo jedno ponasanje se poistovecuje sa Anarhijom i bez-zakonjem i tu nisu jasno naznacene privilegije i motivi (sportski, radni, paradni idr,) jednih za razliku od drugih grupacija. Niko ne smije krsiti zakon i time urusavati Drustveni Poredak i mir.
Ne ulazeci u srz teme koju ne poznajem u dovoljnoj meri i ne bi mogao dozvoliti sebi da sedim na stolici Drzavnog Tuzioca, ogranicio bih svoju poruku samo na onu javnu gradjansku i pozvao bih se na svoje opazanje gore na pocetku ovog komentara.
Za ovu i slicne Drustveno-Ekonomske manifestacije "eskalacija" je apsolutno odgovorna Drzavna Uprava kao Zakonodavna Institucija, koja mora otpoceti sa pronalazenjem modela za ustanovljavanjem Socijalno-Ekonomskog statusa pojedinaca, za svakog onog u radnom kao i onog van radnog odnosa; kako bi tek tada mogla sprovoditi druge Privredno-zakonske mere. Drzavne Institucije, sudovi i Ministarstva, koje su "zarobljene" "socijalnim statusom" gradjana ne mogu sprovoditi zastitne mere.
Energija Privrednih subjekata se ne smije dovoditi u fazi zamiranja "ne-ekonomskim" potezima vec sto hitnije transformisati i sa tim elanom uciniti je jos produktivnijom.
Ekonomi to vec odavno znaju za poslovnost je vaznija "Aktiva" i "Promet" od "Pasive", ali poslovanje "u crvenom" nije dopusteno.
Nerviram se
kada slusam da se prica o narusavanju prava drugih jer radnici S PRAVOM traze njihovo. Mi smo stvarno naopaka zemlja: puna su nam usta Evrope a ustvari nista o njoj ne znamo! U Evropi je ovaj vid trazenja prava sasvim normalan i dozvoljen i niko i ne pominje narusavanje prava drugih. Recimo u jednoj francuskoj nezadovoljni seljaci dodju u Pariz i na sred Sanzelizea dovezu stare gume i bale sena i zapale, policija se okupi oko njih i oni protestvuju, pola avenije blokirano, ali ih niko ne tera. Drugo, nezadovoljni itkupom psenice, seljaci izteraju ogromne traktore na autoput A6 (zilu kucavicu Francuske) i blokiraju ga tako sto prospu psenicu po autoputu i stanu s traktorima - znate li kada su otisli, kada im je obecana cena po koju su i dosli i niko ne raspravlja da li su smetali drugome (naravno da ljudi gundjaju, ali javnost ne sme da osudjuje ovakav vid protesta). U toj istoj Francuskoj (jednoj od najslobodnijih i najdemokratskijih evropskih zemalja), kada radnici javnog transporta i zeleznice strajkuju i prestanu da rade oni direktno ugrozavaju druge ljude, ali oni to rade vise puta godisnje i po nekoliko dana bude kolaps totalni. Kod nas se bune ljudi kad u Bg studenti ili radnici strajkuju ispred Vlade. Uzasava me ta provincijalnost i gledanje u svoj pupak kao u centar sveta. Pozdrav
Oko
Autor:
Gorislav Papić, Stevan Kostić, Dragana Ignjić
Svakog radnog dana u 18:25 - najaktuelnije političke, spoljnopolitičke, ekonomske i društvene teme. Najzanimljivije priče o kulturi, najatraktivnije reportaže. [ detaljnije ]
komentari