Oko magazin: Deobe oko Ćosića i Ekmečića

Pisac Dobrica Ćosić i istoricar Milorad Ekmečić dobijaju ulice u Beogradu, a na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, koji smatra da je to način da se oda dužno poštovanje dvojici intelektualaca. S druge strane, čula su se pitanja da li se to u Beogradu, brisanjem imena gradova regiona, ukidaju obeležja bivše države, budući da će ime Dobrice Ćosića nositi Zadarska, a Milorada Ekmečića - Travnička ulica. A to je oživelo i još neka pitanja, koja se često čuju kada se pominju Ekmečić i Ćosić.

Za pisca najobimnjijih memorara u srpskoj književnosti kažu da je bio čovek koji se bavio politikom, ali i čovek kojim se politika bavila. Akademik i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije poznat je i kao "otac nacije", prvi je progovorio o podeli Kosova, a mi smo proveravali mogu li se odvojiti društveno-politički i književni angažman Dobrice Ćosića.

I akademik Milorad Ekmečić obeležio je jednako dugo razdoblje - u istoriografiji se zadržao tokom cele druge polovine 20-og i početkom 21-og veka. Kažu da je lekcije učiteljice života učio pre drugih, pisao i istraživao šest decenija, kao i da će decenije biti potrebne da se njegovo delo razume. Oni koji su istoriju učili iz Ekmečićevih knjiga, podsećaju nas na njegovo delo.

Srbija je obeležila Nacionalni dan knjige, koji nam je doneo vest da prvi put posle nekoliko godina najčitanija knjiga u bibliotekama u Srbiji nije bio neki novjii nagrađeni naslov, nego prvi dobitnik Ninove nagrade - roman Koreni, što se svakako dovodi u vezu sa serijom koja je obeležila 2018-tu kao najgledaniji domaći televizijski sadržaj. Serija koja nas je vratila knjizi, donela nam je i priču o 19-om veku u Srbiji, političkim previranjima i porodičnom životu. Zato se narednih nekoliko minuta vraćamo Katićima i mitskom Prerovu.

Priprema i vodi Dragana Ignjić