Ona je, sa grupom saradnika, iz logora Jasenovac u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, od sigurne smrti spasla na hiljade mališana. Pod pritiskom Nemaca, kojima nisu odgovarali hrvatski zločini nad srpskim stanovništvom, ustaše su nevoljno pristale da daju dozvolu da srpsku decu Dijana izvede iz logora Jasenovac. U sistemu logora Jasenovac ubijeno je 19.433 srpske, jevrejske i romske dece.

O hrabrosti i upornosti Dijane Budisavljević u dokumentarnom filmu svedoče oni čije živote je Dijana spasla - deca logoraši iz Jasenovca.

Osim što ih je izbavljenjem iz logora otrgla od sigurne smrti, Dijana se trudila i da očuva njihov identitet i da decu posle rata vrati porodicama. U Dijaninoj kartoteci popisano je više od 12000 mališana koja su tokom ratnog perioda prošla kroz Zagreb.

Komunistička vlast je krajem maja 1945. godine Dijani Budisavljević oduzela kartoteku i sve njene zasluge pripisala komunističkoj partiji. Oduzimanjem kartoteke Dijani je uskraćeno ono za šta se tokom rata borila - da svako dete vrati svojoj porodici. Pretpostavlja se da je oko 2.000 dece ostalo da živi u hrvatskim porodicama pod novim identitetom, ne znajući za svoje poreklo.

Dijana Budisavljević umrla je zaboravljena. Tek sada pojedine ulice i trgovi u Srbiji i Austriji dobijaju njeno ime, kao znak zahvalnosti za ono što je učinila.

Nemac Oskar Šindler spasao je živote više od 1000 poljskih Jevreja, Irena Sendler je akcijom iz varšavskog geta izvela oko 2500 jevrejske dece, a Dijana Budisavljević je od sigurne smrti spasila više od 7500 srpskih mališana...

"Dijanina deca" je priča o humanim ljudima u najtežim vremenima, to je priča zahvalnosti iz koje svako može da izvuče pouku - da ni u jednoj situaciji, ma koliko ona bila teška i loša, nema opravdanja za nečinjenje dobrih dela.

Dokumentarni film "Dijanina deca" sniman je Hrvatskoj, BiH, Austriji i Srbiji. Sagovornici su bivši logoraši Jasenovca i eminentni istoričari koji su se bavili periodom Drugog svetskog rata.

U filmu je korišćena i bogata arhivska građa (video i foto dokumentacija) koja se odnosi na samu akciju spasavanja. Svako "Dijanino dete" pronađeno je u dostupnim dokumentima i kartotekama Dijane Budisavljević i na taj način je kroz veoma različitu sudbinu nekadašnjih malih logoraša ispričana ova zasigurno najveća humanitarna akcija tokom Drugog svetskog rata.

Film je urađen u koprodukciji Radio-televizije Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Autorka filma je Slađana Zarić.
Novinar Vesna Ilić. Direktor fotografije Petar Vujanić. Montažer Marija Bogičević. Kompozitor originalne mizike je Vladimir Tošić. Producent Snežana Rodić Sinđelić.

Dokumentarni film "Dijanina deca" biće premijerno prikazan 23. maja 2018. godine na Prvom programu RTS-a u 21 čas.