"Srpski revolucionar, ako hoće da pobedi, mora biti i umetnik i konspirator, imati talenta za borbu i stradanja, biti mučenik i zaverenik, čovek zapadnih manira i hajduk, koji će zaurlati i povesti boj za nesrećne i pogažene", pisao je Vladimir Gaćinović. Dečko koji je poveo boj za nesrećne i pogažene, boj protiv kolonijalizma koji će barem trajati narednih 60 godina, rođen je 1890. u Hercegovini, a umro 1917. u Švajcarskoj.

Živeo je samo 27 godina, a život je posvetio borbi za slobodu. Zato je u Mostaru govorio o Kočiću, zato je u Sarajevu opčinio Principa, zato je u Beogradu slušao Skerlića. Zato ga je u Americi slušao Pupin i zato su ruski revulucionari hteli da ga sa Lenjinom prebace u Rusiju u čuvenom oklopnom vozu. Naposletku, zato je mogao da u pariskoj „Rotondi", kafani u kojoj su sedeli i Pikaso i Modiljani, ponosno strelja pogledom, iza kojeg se, kako je pisao Tin Ujević, krila prava slovenska duša.

U specijalnoj emisiji Oko magazina posvećenoj Vladimiru Gaćinoviću govore: Vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije, istoričari Miloš Ković i Veljko Stanić, Radoslav Gaćinović sa Instituta za političke studije i potomak Vladimira Gaćinovića, kao i pisac Muharem Bazdulj.

Autor emisije: Gorislav Papić