petak, 26. feb 2016, 09:50
100 senki nad Beogradom: Priča o Nadeždi Petrović
"Ne tražim ljubav, muža, čoveka, niti srce i poštovanje, živeću samo za sebe i svoje roditelje.. Ja hoću da budem slikar, a ne samo žena, žena ima dosta."
Nadežda Petrović je naravno imala prosce, ali je njena posvećenost slikarstvu, dobrotvornom radu i uzvišenim idejama potpuno ispunila njen život. O velikoj srpskoj slikarki, njenim ličnim duševnim uzletima i padovima, na žalost, ne znamo dovoljno, ali kroz fantastična umetnička dela naslućujemo njen ogroman dar i toržestven unutrašnji svet.
Jedno jedino, sačuvano pismo majci, pomaže u traganju za senkom prerano preminule umetnice, ali i ono otkriva malo, čuvajući Nadeždu kao zagonetnu, neostvarenu ljubav. Krajem devetnaestog veka, na evropskim umetničkim akademijama nije bilo mesta za žene, jer smatralo se, kako im je bogomdano mesto, "ono" u kući.
Nadežda Petrović je rođena 11. oktobra 1873. godine u Čačku, kao najstarije od devetoro dece istoričara i političara Dimitrija Mite Petrovića i učiteljice Mileve Zorić. Najmlađe dete, a Nadeždin brat, beše čuveni Rastko Petrović, daroviti književnik, slikar i diplomata.
Ujak Nadeždine majke bio je Svetozar Miletić, a jedan od mamine braće bio je čuveni profesor Velike škole u Beogradu, Svetozar Zorić. Kada je Nadežda imala jedanaest godina, porodica se preselila u Beograd.
komentari