Njihova ljubav, o kojoj se pričalo u Sarajevu, trajala je 9 godina. Admira i Boško su maštali o zajedničkom životu, kovali planove za budućnost, ne sluteći da išta ikada može poremetiti njihove snove.

A, onda je došao rat.

Boško je mogao da ode iz Sarajeva, ali je u njemu ostao zbog Admire. Posle godinu dana provedenih u sarajevskom ratnom paklu njih dvoje su odlučili da pobegnu iz tog grada koji je bio opsednut i
spolja i iznutra.

Želeli su da se dokopaju Grbavice, koju su u to vreme držali Srbi, a da odatle put nastave dalje, za Beograd. Njihov prelazak je bio dogovoren i na muslimanskoj i na srpskoj strani. Krenuli su 18. maja 1993. i falilo im je samo pet metara da se dokopaju slobode, ali ih je u tome sprečio snajperski metak.

Za Boška je taj metak bio smrtonosan i pao je odmah, a Admira je, iako smrtno ranjena uspela da dopuzi do Boška i da ga zagrli. Tako zagrljeni otišli su u smrt.

Njihova tela danas počivaju u zajedničkoj grobnici na sarajevskom groblju Lav. Ispod njihovog groba počiva i Šork Kurt novinar Rojtersa koji je prvi u svet poslao vest o njihovoj smrti. On je tada izrazio želju da bude sahranjen pored njih kada umre. I on je ubijen na ratištu u Sijera Leoneu sedam godina nakon Boškovog i Admirinog ubistva.