Vreme je za bebe

Na jednom od gornjomilanovačkih proplanaka ponosno stoji jedna lepa kuća. Ne samo zato što je lepa, jer su lepe i sve druge oko nje, već zato što su oni koji su gradili ovu kuću ponosni roditelji četvoro dece, baka i deka petoro unučadi, a na Đurđic su im od dva sina stigle još dve unuke.

Porodica Nikolić iz Gornjeg Milanovca s pravom se može nazvati porodicom za primer. Mlada Sanja (24 godine) je jedinica. Roditelji su joj se razveli dok je još bila dete, tako da su ona i njena mama živele same i bile potpuno upućene jedna na drugu. Pred kraj srednje škole je upoznala Miška (31 godina) koji je odrastao u potpuno drugačijoj porodici. Njegovi roditelji imaju dve ćerke i dvojicu sinova. Vredno su radili čitavog života da bi decu othranili i iškolovali.

Ćerke su poudavali, a sa sinovima napravili veliku kuću u kojoj će moći 3 porodice da žive. Kad su se sinovi oženili i snaje došle u kuću, svi radovi oko nje su se priveli kraju.

Ljubav između Sanje i Miška je planula na prvi susret. Sanja je tada završavala srednju školu i planirala da se pridruži mami koja se odselila u Ameriku i nastavi školovanje tamo. Međutim, taj plan je bio sve manje realan kako je ljubav među njima rasla, te su se posle godinu dana zabavljanja odlučili za brak i zajednički život u Miškovoj porodičnoj kući.

Na jednom spratu kuće su uredili svoj dom i odmah po završetku radova želeli prinovu. Nisu se nadali da će morati da prođu kroz četiri godine borbe za potomstvo. "Na trenutke sam bila očajna. Stalno sam na nekim pregledima, slušam razne savete, sve se nadam nešto će pomoći, a ništa ne pomaže. U tim trenucima mi je značilo da se čujem sa mamom iako je na drugom kraju sveta, ali mi je zaista značila svakodnevna podrška i pomoć koju mi je pružala Miškova mama. Iako su svi bili uz mene, jedini koji je zaista mogao da me umiri i razveseli je bio Miško. I danas mu se divim koliko je snage imao za mene, a i njega je isti problem mučio", priseća se Sanja teške četiri godine. "Ja sam nekako oduvek znao da ćemo imati bebu. Više mi je bilo žao što je ona bila toliko tužna, nego što još nema bebe. Možda sam zato svaki njen predlog prihvatao bez komentara, čak i kad mi je izgledalo besmisleno", odgovara Miško.

U jednom momentu je Sanja rešila da se odmori, da napravi pauzu i od zvanične i od alternativne medicine, kad je u kuću došla neka od strijih žena iz familije koja je počela da joj priča o doktoru Stevanoviću iz Vrnjačke Banje. Srećom po Sanju, doktor Stevanović je odmah posumnjao na sindrom policističnih jajnika, što je kompleksno oboljenje koje iziskuje istovremeno ginekološko i endokrinološko lečenje i može ugroziti celokupno zdravlje ako se ne leči. Uz strogu kontrolu i praćenje lekara, Sanja je korigovala svoj način ishrane i, uz blago stimulisanje jajnika, vrednosti šećera u krvi su stabilizovane i došlo je do ovulacija. Posle par meseci je došlo i do trudnoće.

Ubrzo po ovim lepim vestima je stigla još jedna vest o prinovi od Miškovog brata i snaje. Dve trudnice u jednoj kući su značile manju pomoć Miškovoj mami, ali bi ona rado da opet tako ugađa svojim snajkama. Očekivalo se da će bebe stići u razmaku od mesec dana, ali je osvanuo 16. novembar i Miškov brat je otišao sa svojom ženom u gornjomilanovačko porodilište, a Miško sa svojom u Čačak. Cela porodica je oko 14 časova postala bogatija za jednu devojčicu u Gornjem Milanovcu, i čim su stigle lepe vesti odatle, zajedno su se uputili u Čačak da sačekaju sledeću bebu. Očekivao se lak i brz porođaj, ali je posle višesatnih pokušaja da beba prirodno dođe na svet, porođaj morao biti završen carskim rezom i na svet je stigla Đurđa.

Autori formata: Nebojša Nele Garić, Miroslav Petković, Nenad Ognjenović
Reditelj epizode: Jelena Stolica