Nataša je pričala o svojim sportskim počecima, o školskim danima, o utakmicama, radovanjima sa timom. Sa osmehom na licu, harizmom i optimizmom, na kome treba učiti,
govorila je o saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila u trenutku kada je njena karijera postajala sve uspešnija i u tenutku kada ju je čekalo mnogo uspeha.

Zašto je važno sve što nam život zadaje prihvatiti, kao najbolje za nas i šta je u sportu naučila, što joj je dalo snagu da ni u jednom trenutku ne posustane i ne bude tužna. Šta od života očekuje, kakvu ljubav i kakve pobede, ispričala je Vesni Dedić, naručujući pesme tamburaškom orkestru, koje voli i ona, kao njena porodica i uz koje se i penje na sto, što je bio slučaj, kada je posle nesreće izašla iz bolnice. Kako je rekla, ona i njeni
prijatelji, znaju da se raduju i da slave život.

Autor: Vesna Dedić