Beograd - večiti grad: Crvena kiša

Ako je istina da dušu jednog grada i države čine njihovi ljudi, onda je jasno zašto je građanski rat, koji je u Jugoslaviji buknuo paralelno sa nacističkom okupacijom, verovatno najbolnija i za pripovedača najkomplikovanija tema u istoriji Beograda.

Bratoubilački rat, nalik na pomahnitali voz-klanicu, imao je bezbroj vagona u kojima su se dešavale separatne bitke i sukobi, dok je celokupna kompozicija užasa, vučena lokomotivom nacističkog ludila, na teritoriji kraljevine Južnih Slovena pokazala svoja najgora odličja.

Uzroci građanskog rata u Jugoslaviji su brojni, ali ćemo ovde obratiti pažnju na jedan predratni događaj koji mu je svakako doprineo.

Bila je sreda, 20. jun 1928. godine, lep i sunčan dan.

U danas nepostojećoj zgradi konjičke kasarne, u Ulici kneza Miloša u Beogradu, zasedala je Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Sednica je otpočela protestima hrvatskih poslanika, uznemirenih jer je na prethodnom zasedanju njihovom vođi, Stjepanu Radiću, prećeno ubistvom.

Hrvatski poslanik Ivan Pernar dobacio je srpskim kolegama kako nisu na Kosovu, već u parlamentu. Razmenjivane su psovke i pretnje. Kad je Pernar dodatno i drsko ponudio da "Srbi izračunaju koliko su krvi prolili u Prvom svetskom ratu, i da im se to, već jednom, isplati u zlatu", poslanik Puniša Račić silazi sa govornice, repetira, puca i ranjava čak pet hrvatskih parlamentaraca.

Među stradalima je bio i Stjepan Radić, koji će pedeset dana kasnije umreti od posledica ranjavanja. Događaj je, prirodno, blokirao dalji rad Skupštine.

Autor na interesantan način povezuje ličnosti koje su učestvovale u ovom događaju, prateći njihove uloge u krvavom građanskom ratu koji se odigravao paralelno sa nemačkom okupacijom.

Emisija je posvećena oslobodiocima Beograda 1944.