U ovoj, poslednjoj epizodi hronike o Miroslavljevom jevanđelju ponovo ćemo putovati kroz prostor - ovoga puta do krajnjeg juga Afrike. Kao i kroz vreme - ponovo uzburkano. Ponovo, poput Hamleta, junak naše priče, izvlačiće na scenu i redom iskušavati predsednike, ministre i političare na jednoj strani... i obične ljude na drugoj. Osvetlićemo događaje iz ugla ove knjige i pokušaćemo da pronađemo smisao u priči o Miroslavljevom jevanđelju.

I pored direktnih pretnji od samog državnog vrha, Topalović i Mrđenović se vraćaju u Johanesburg, i potpuno bez novca, završavaju koričenje prvih desetak primeraka fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja. Uspevaju da preko Budimpešte i Podgorice prošvercuju 6 primeraka u Beograd, a tadašnji ministar kulture Nada Popović Perišić potpisuje zabranu fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja. Tako ova knjiga postaje jedina zvanično zabranjena knjiga u Srbiji tokom vladavine Slobodana Miloševića.

Patrijarh Pavle prima prirađivače knjige i blagoslovi njih i njihovu misiju. "Pravoslavlje" objavljuje priču o Jevanđelju sa napomenom o patrijarhovom blagoslovu. Već u sledećem broju, pod pritiskom državne administracije, "Pravoslavlje" demantuje Parijarhov blagoslov!

Na Beogradskom sajmu knjiga 1998. godine zabranjenu knjigu niko ne sme zvanično da izloži. Ipak, to čini satirični list "Naša krmača", i sam pod stalnim sankcijama i pretnjama Miloševićevog režima. Proviđenje je napravilo da su promocija sabranih dela Mirjane Marković i promocija Fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja zakazane istog dana, u isto vreme, na istom mestu. Srpska elita je imala idealnu priliku da se opredeli na koju će stranu otići.

Bombaradovanje Srbije Veljko Topalović i Dušan Mrđenović su sačekali u Johanesburgu, radeći na pratećim knjigama. Rešavaju da se vrate u Srbiju, a pred sam povratak, Dezmond, mašinista koji je knjigu štampao, u isto vreme i sveštenik u lokalnoj crkvi, organizuje posebno bogosluženje na kome je pred svojom crnom pastvom, osvetio fototipsko izdanje najstarijeg srpskog ćiriličnog rukopisa. Kako tada reče - "Bog je jedan. U početku beše reč, i reč beše u Boga!"

Srpski akademici žele da predstave knjigu u svojoj zgradi, a novi ministar kulture Željko Simić pismenim putem zabranjuje promociju knjige u SANU. Tek pod pritikskom Milana Milutinovića, Predseednika Srbije i predsednika odbora za obeležavanje 800 godina Hilandara, Simić 2000. godine legalizuje knjigu. Ali uz zahtev da "Dosije" pokloni odmah 5 primeraka njegovom ministarstvu. Uz 5 knjiga, napisano je 7 povelja o vlasništvu na različite ljude. Ni danas se ne zna kome ih je Simić prosledio... iako su te knjige bile namenjene Biblioteci Patrijaršije, Narodnoj biblioteci, Narodnom muzeju... i drugim ustanovama kulture. Jedino se zna da je primerak sa brojem 36 pronađen ispod kreveta Slobodana Miloševića prilikom njegovog hapšenja, aprila 2000. godine.

Zahvaljujući fototipskom izdanju, Miroslavljevo jevanđelje je za samo 30 godina prošlo put od podmetača za noge kustoskinje niže rastom do specijalne kolekcije UNESCO - Pamćenje sveta, i postalo zaštitni znak srpske kulture u svetu. I pored toga, tokom Dana evropske kulturne baštine 2007. godine u Hramu Svetog Save u Beogradu nije izložen pompezno najavljivan original Jevanđelja. Država i Crkva su zajednički prevarili više od 300.000 ljudi koji su u tri dana i tri noći u mimohodu išli kako bi videli svetu knjigu. U staklenoj kupoli je bila izložena nekada zabranjena knjiga - fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja. Izvinjenje srpskoj javnosti nikada nije usledilo.

Fototipsko izdanje danas isijava u mnogim srpskim manastirima i crkvama širom sveta. Nalazi se u specijalnim kolekcijama najpoznatijih svetskih biblioteka, kao i na katedrama za slavistiku najvećih svetskih univerziteta.

Rad na Miroslavljevom jevanđelju oslobodio je najlepše strasti u nama i bitno nas promenio, kao i ceo naš život. Sam original, poput mača u kamenu, još uvek čeka svog viteza koji će razumeti njegovu misiju. Mi smo bili samo njegovi vojnici, i neka nam bude dopušteno da se u ime originala, koji ne može da govori, zahvalimo svima koji su brinuli o njemu tokom proteklih vekova.

Režija - Boško Savković

Narator - Predrag Miki Manojlović

Muzika - Zoran Kiki Lesendrić

Scenario - Veljko Topalović, Boško Savković

Direktor fotografije - Vuk Dapčević

Snimatelji - Goran Šljivić, Draško Begović

Monaža - Goran Dobrosavljević

Produkcija - NIB ALTERNATIVA