Zatrovano je gotovo sve - vazduh, voda i zeljište. U vazduhu iznad Bora i okoline, godišnje završi više od 30 000 sumpor-dioksida i oko 1 000 tona prašine. Zagađenje je često deset puta veće od dozvoljenog nivoa.

Čak 70 odsto poljoprivrednog zemljišta, a to je 25 000 ha zagađeno je otrovnim materijama iz RTB Bor.

Borska reka odavno ne liči na reku. Crne boje, puna pirita, teških metala i ko zna čega sve - bez života je. Toliko je zatrovana da u njoj ne mogu da opstanu ni bakterije, ni amebe. Posledice se, nažalost, šire dalje.

Sa Borskom rekom sve otpadne i prljave industrijske vode iz Rudarsko-topioničarskog basena odlaze u Timok. Najveća reka na ovom području, od sela Vražogrnci kod Zaječara, pa sve do ulivanja u Dunav, nekih pedesetak kilometara severoistočno, zapravo je mrtva reka. U njoj nema ni flore, ni faune.

Meštani Slatine žive u totalno nezdravoj sredini. Ozbiljno im je ugroženo zdravlje. I starima a posebno deci i mladima. Oboljevaju od astme, bronhitisa, skloniji su raznim alergijama. Koncentracija teških metala u urinu i krvi stanovnika Slatine su znatno veće nego u drugim mestima van domašaja borske Topionice.

Velika koncentracija topioničkog dima često dovodi do uništavanja poljoprivrednih proizvoda, voćnjaka, kao i pčela. U 2012. godini u selu su gotovo svim pčelarima stradali pčelinjaci.

U Slatini su svi bunari zatrovani, tako da je već 15 godina na snazi zabrana korišćenja ove vode i za piće i za polivanje bašti.

Meštani su ogorčeni. Kažu da žive u "gasnoj komori" jer ih otrovi "podaviše", a kiseline useve "spališe". Tvrde da je Slatina " najcrnja ekološka tačka u Evropi."

Njihova poruka i apel koji upućuju rukovodstvu RTB Bor glasi: "Ako nas već toliko trujete, ako smo žrtvovani zbog cene bakra, želimo bar da imamo neku korist, da se ne žrtvujemo badava. Želimo da budemo deo tog industrijskog giganta. Zaposlite nam mlade ljude iz sela koji nezaposleni tavore, bez ikakve perspektive. Sede kod kuće i po kafićima."

Autor emisije Dragana Vasiljević, snimatelj Aleksandar Luković, montažer Milica Živojinović, fotografije Milorad Konrad.