Dorat, gotovo vran konj, engleski punokrvnjak. 1974. godine je osvojio pobedu u sve tri klasne trke i triplu krunu. Zasluženo je dobio spomenik u slavu i sećanje na mnogobrojne uspehe i trofeje.

Beli spomenik, simbol ergele Ljubičevo, dominira čitavim prostorom.

Ljubičevac je doživeo duboku starost, uginuo je u svojoj 24 godini, jer je životni vek ove plemenite životinje od 20 do 25 godina.

U našoj istoriji i tradiciji se znalo da bez dobrog konja nema ni junaka. O njima govore predanja i narodne pesme. Mnogi konji su bili znani jednako koliko i njihovi legendarni jahači. Tu je Damjanov Zelenko, pa hajduk-Veljkov Kušlja, hrabri Ždralin Miloša Obilića, a tek Šarac Kraljevića Marka.

Oduvek je naš narod gajio veliko poštovanje i ljubav prema konjima. Tu je ljubav pokazao i knjaz Miloš Obrenović koji je 1853. godine i osnovao ergelu. Njena preteča je bilo poljoprivredno društvo „Morava", da bi kasnije 1866. godine ergela dobila ime Ljubičevo. Pretpostavlja se da je ergela nastala iz majčinske ljubavi knjeginje Ljubice prema najstarijem sinu Milanu koji je često bio bolestan, pa je knjeginja za njegov oporavak odabrala ovaj prostor zelenih pašnjaka na obali Velike Morave, nedaleko od Požarevca. Knjaz Miloš je naredio da se duž čitavog puta od imanja do Požarevca zasade hrastovi.

Ime je dao knez Mihajlo, u znak sećanja na svoju majku, knjeginju Ljubicu, suprugu knjaza Miloša. Svoje imanje, na kome je nastala ergela knjaz je kao legat poklonio Požarevcu i Srbiji.

To je jedna od najstarijih ergela u Srbiji. Poznata je po dobroj selekciji gela i njihovom kvalitetnom uzgoju. Danas broji oko 70 konja.

„Oaza mira i tišine" kako Ljubičevo posetioci zovu, obuhvata prostor od oko 300 ha. Tu su pored ergele, Park knjeginje Ljubice, muzej, prodavnica suvenira, staze za šetnju...

Nemojte propustiti ni vožnju fijakerima u koje su upregnuti čuveni lipicaneri. U Ljubičevo su stigli kao poklon slovenačke kobilarne „Lipica" za razvoj turističke ponude kompleksa Ljubičevo.

Autor emisije Dragana Vasiljević, snimatelj Aleksandar Luković, montažer Milica Živojinović, fotografije Milorad Konrad.