U eri posle Drugog svetskog rata, glavni negativci filmadžija Istoka i Zapada bili su Nemci. Posle svih pređenih ofanziva, vreme Hladnog rata nametnulo je potrebu za novim neprijateljima, tako da su sve do devedesetih omiljeni negativci Holivuda bili Rusi i uopšte komunizam, koje su povremeno zamenjivali južnoamerički narkobosovi. 

Posle pada Berlinskog zida, uloge zlih preuzimaju bliskoistočni i ostali teroristi, koji pružaju sjajan šlagvort američkim superstarovima da spasavaju svet u poslednjim sekundama.

Pojava "dobrih muslimana" u Bosni, otvara nove perspektive scenaristima, pa tako Srbi, koji su devedesetih izgubili, pre svih ostalih, medijske bitke, postaju pogodni stereotip za "politički korektnog" negativca.

"Mirotvorac" iz 1997. je prvi veliki holivudski film u kome je kliše o Srbima kao lošim momcima poprimio jasne odlike. Iako nisu doživeli slavu na blagajnama, filmovi o Srbima negativcima ređaju se do naših dana. Razmere filmske hajke išle su dotle da je prošle godine čak i Tužilaštvo za ratne zločine Srbije uputilo dopis nadležnim ministarstvima Srbije, u kojem traže da reaguju povodom francuskog filma U kavezu u kome se, prema ocenama tužilaštva, ismevaju stvarne žrtve trgovine ljudskim organima. Naime, ovaj film Albance tretira kao žrtve trgovine organima, a Srbe kao krivce.

Vrhunac srpskog nezadovoljstva izazvao je debitantski film Anđeline Džoli U zemlji krvi i meda, za koji neki mediji iz Srbije i Republike Srpske traže zabranu prikazivanja, ocenjujući da je u pitanju klasični primer američke antisrpske propagande u kome se grubo falsifikuje istorija navođenjem da je u proteklom ratu ubijeno 300.000 Bošnjaka i silovano čak 50.000 Bošnjakinja.

Novopečena rediteljka Anđelina Džoli tvrdi da film nije antisrpski, a preko Udruženja novinara Srbije demantuje da je pozivala na ukidanje Republike Srpske i da je netačno da se u filmu tvrdi da je 300.000 ljudi poginulo u sukobu.

Da li su Srbi osuđeni na uloge loših momaka i stereotip o balkanskim negativcima? Kako je moguće promeniti sliku o Srbima i njihovoj ulozi u ratovima devedesetih? Da li su reakcije srpskih medija primerene ili je u pitanju pritisak na slobodu umetničkog stvaralaštva? Da li je stvorena atmosfera linča i ko preti srpskim glumcima koji igraju u stranim produkcijama?

U emisiji Da Možda Ne Olivere Kovačević, govore:

Srđan Koljević, scenarista i reditelj,
Lazar Stojanović, reditelj,
Janko Baljak, reditelj,
Vladimir Kecmanović, književnik.

Šta Srbija misli o sebi u emisiji Da Možda Ne Olivere Kovačević.