Београдско благо: Јелисавета Начић

Самосвојна и аутентична, новац за мираз потрошила је на образовање у време када је седам процената женског становништва у Србији било елементарно писмено. Једна је од првих жена које су на самом почетку 20. века студирале у Србији. Била је и прва која се запослила у београдској општини и тиме отворила пут запошљавању жена у јавном сектору. Обележила је градитељство Београда – много је радила, стварала и у много чему била иновативна. Преживела је и логор у коме се удала за Албанца и тамо родила ћерку.

Трајно сећање на Јелисавету Начић, прву жену архитекту у Србији, и најпознатији део њеног градитељског наслеђа представљају Основна школа "Краљ Петар Први", Мале барокне степенице на Калемегдану, прве наменски зидане стамбене зграде на Балкану које се налазе на Дорћолу и урбанистичко решење Теразија.
О животу и стваралаштву ове изузетне личности за "Београдско благо" говоре Дејан Ристић, историчар, Бојана Ибрајтер Газибара, историчарка уметности из Завода за заштиту споменика културе града Београда и проф. др Ева Ваништа Лазаревић, професорка на Архитектонском факултету у Београду.