Културна баштина Србије: Српска слава – нематеријална баштина човечанства

Крсна слава је религиозно-друштвена категорија искључиво везана за српски народ, те је као таква увршћена и на светску листу нематеријалне баштине човечанства под заштитом УНЕСКА.

Пореклом крсне славе и практиковањем овог обичаја код Срба бавили су се историчари, теолози, етнолози, социолози, лингвисти и други. Корени слављења свеца заштитника сежу у далеку прошлост, али и Српска православна црква и наука сагласни су да се почетак обележавања крсне славе везује за дан када је нека породица или читав род примио хришћанство.
Први писани помен о празновању славе, потиче из 1018. године, те ову годину узимамо и као јубилеј од званичног обележавања крсне славе. Наиме, те године грчки хроничар Јован Скилица први је забележио славу дајући јој обележје породичног празника. Свети Сава, први српски архиепископ, извршио је у почетком 13. века нову организацију црквеног живота, а тај реформаторски рад обухватио је и празновање кућне славе.
У празновању крсне славе испреплетени су религиозни и друштвени елементи и они су дубоко укорењени у овај јединствени српски обичај који је први на нашој листи нематеријалне културне баштине. О пореклу крсне славе, њеним религиозним и друштвеним елементима, о њеном опстанку и вредностима гледаоци ће сазнати од еминентних стручњака које смо снимили у више аутентичних амбијената.