Образовно огледало: Сећање и заборав

Сећања нас дефинишу. Што живљу успомену имамо на догађаје из прошлости то је и наш идентитет постојанији. Међутим, сећање увек прати заборав – може се рећи да су то два лица једне исте медаље.

Према теорији Сигмунда Фројда, људи се лече сећајући се. Такође, оболевају ако превише памте. Претерано проучавање историје шкоди живима, јер прети да ће их њена тежина прогутати, сматрао је Ниче.
Шта памтимо и колико смо сигурни у веродостојност нашег сећања? Како на ове процесе утиче наш мозак? Када је сећање дар, а када оптерећење за наш живот?