Траг: Српски Нобел Никола Спасић

Опанчар, познати београдски трговац, велики радник скромних животних прохтева Никола Спасић био је веома наклоњен отаџбини. Све што је створио поклонио је отачеству, а у време оснивања, Задужбина Николе Спасића вредела је као и Задужбина Алфреда Нобела.

Својеручним тестаментом, који је написао 9. фебруара 1912. и предао на чување Народној банци, сву имовину Никола Спасић намењује оснивању задужбине. Задужбина успешно послује до почетка Другог светског рата у чијим вртлозима је нестала скоро читава њена материјална имовина.
„Не мораш све потрошити што данас зарадиш, остави нешто и на страну", Спасићеве су речи, а какву је мисију имао Никола Спасић одгонета публициста Зоран С. Цветковић.
Задужбине су окупљале народ око идеје доброчинства, просперитета и очувања националног идентитета, а о томе да ли је подизање репрезентативних здања био и манир једног времена говори др Владана Путник Прица са Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду.