Привредна историја србије

Економски и друштвени преображај српског друштва и државе, од 1804. године до Првог светског рата, јесте борба да се савладају, за данашње прилике, незамисливи недостатци. Србија тог времена је земља без институција, путева и школа, са скоро потпуно неписменим становништвом које живи по селима. Привреда не постоји.

До 1914. у Србији су створене све институције које чине модерну државу. Ишколовано је, махом у иностранству, неколико генерација интелектуалаца и отворене су школе. Низом аката заштићен је мали сељачки посед, а 1837. отворен је први рудник угља у селу Милива. Средином 19. века изграђена је Тополивница у Крагујевцу, неколико парних млинова и фабрика за прераду меса и воћа. Пруга Београд - Ниш завршена је 1884. године, да би углавном ручно за двадесет година било изграђено скоро хиљаду километара нових пруга. Београд је био међу првим европским градовима са електричним осветљењем, а у првој деценији 20. века у Србији је подигнуто десет малих хидроелектрана.
Серију Привредна историја Србије чини девет получасовних епизода које хронолошки прате настанак и развој војне индустрије, рударства, пољопривреде, настанак поште и телефоније, изградњу пруге Београд - Ниш и електрификацију. О том времену и наведеним темама говоре историчари: др Сузана Рајић, др Љубинка Трговчевић, др Бојана Катић Миљковић, др Дубравка Стојановић, др Ненад Бањац, др Радивоје Радић, др Предраг Марковић као и низ истраживача и хроничара.

Аутор и уредник Божидар Ђуран