Траг у простору - Сага о господарима брзине

Према веровању старих народа, птице су симбол бесмртности и свака има одређено значење. Соко није као остале грабљивице. Својим савршеним летом, пленио је и одушевљавао човека од давнина, а сиви соко је једна од највише проучаваних птица. У народној епској поезији сиви соко је описан као ловац на утве златокриле. Ова птица је представљала симбол витештва, снаге, брзине, борбености и спретности. У српским народним песмама често се помињу соколови и орлови. Због својих изванредних летачких способности сиви соко је од давнина коришћен као свестрана ловна, односно соколарска птица.

У средњем веку соко је био оличење владарске власти. Поред злата и свиле, били су најцењенији поклон дариван са двора на двор. Као симбол појављује се свуда: на надгробним споменицима, новцу, минијатурама и орнаментима, у називима многих планина и места. Центар за одгајање соколова био је у старој Рашкој, недалеко од манастира Студеница, за који се верује да је остао нерушен од Турака зато што су његови монаси били вешти у узгајању и тренирању па су Турцима данак плаћали соколима. Соколари су најчешће узимали само по једног младунца из легла и тако се трудили да не угрозе опстанак врсте. Само владари и најимућнији људи тог времена су ловили соколовима.

Ипак однос човека према овим птицама није увек био однос дивљења и поштовања. Шта више 19. марта 1902. године, донета је међународна конвенција којом је већина птица грабљивица проглашена за штеточине. Тиме је њихово уништавање легализовано, а за многе врсте био је то рат до истребљења.