Великани - Свети Сава

Најмлађи Немањин син Растко одгајан је на очевом двору да постане витез и ратник, велможа и владар.

Но млади 16-годишњак одабрао је пут испосника и калуђера. Под изговором да иде у лов, побегао је на Свету Гору, примио монашки чин и заменио световно име Растко монашким Сава. Заједно са оцем, он подиже манастир Хиландар и Карејску келију, у којој смеју да живе само писмени. После очеве смрти Сава је са забринутошћу пратио борбу старије браће Вукана и Стефана око рашког престола. Зато преноси мошти свог оца из Хиландара у Студеницу. Ту је саставио и Студенички типик. У уводу пише "Житије Светог Симеона", прво сачувано оригинално српско житије.

Поред књижевног рада, Сава се бави и организовањем српских цркава, школа, манастира, монаштва, медицине... У Никеји постаје први архиепископ независне Српске православне цркве...

После повратка у отаџбину, нови архиепископ смењује грчке епископе, што га доводи у сукоб са поглаваром Охридске архиепископије.

После смрти старијег брата Стефана, Сава путује у далеке свете земље, да посети чувена света места хришћанства: Палестину, Јерусалим, Витлејем, Синај... Разочаран владавином синовца Радослава напушта место архиепископа и опет креће на пут. Напорно путовање, исцрпеност и године учиниле су да се више не врати кући. Умро је у бугарској престоници Трнову. Још за живота успостављени култ устоличен је преносом моштију Св. Саве из трновске цркве "40 мученика" у манастир Милешеву...

Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Иван Поповић.