Из живота познатих математичара: Леонард Ојлер

Леонард Ојлер је један од најпродуктивнијих швајцарских математичара 18. века, творац већине ознака које се данас примењују у математици. Научници сматрају да је он "последњи ренесансни математичар", једини математичар у историји, који је познавао целокупну математику.

Увео је тригонометријске функције, интегрисао диференцијални и интегрални рачун у целовиту математичку дисциплину коју данас зовемо Математичка анализа...

Уредник серије: Тања Чанић-Млађеновић
Драматург: Никола Фишековић (Рене Декарт)
Редитељ: Ненад Кркелић
Сценограф: Мирјана Андрејевић
Костимограф: Сузана Глигоријевић

Серија има за циљ да се млади на један забавнији и другачији начин упознају са делом и радом познатих математичара, намењена је свим љубитељима науке, али првенствено младима.

Серија има укупно 5 емисија у трајању до 20 минута, а у плану су и нове епизоде. Планирано је емитовање у току зимског-образованог програма. До сада су снимљене четири епизоде, две о најзначајнијим енглеским математичарима 19. века: Из живота Џорџа Була, који је творац алгебре са логичким истинитосним вредностима и која је основа развоја компјутерске револуције, онда епизода, о Вилијаму Роуану Хамилтону, који је дао огроман допринос у развоју алгебре, бавио се кватернионима, и чија је важност изазвала велико дивљење.

Такође је снимљена и епизода о Леонарду Ојлеру који је један од најпродуктивнијих швајцарских математичара осамнаестог века и коме дугујемо за већину ознака које се данас примењују у математици. Научници га сматрају "последњим ренесансним математичарем" желећи да кажу да је Ојлер вероватно једини математичар у историји који је познавао целокупну математику. Увео је тригонометријске функције, интегрисао диференцијални и интегрални рачун у целовиту математичку дисциплину коју данас зовемо Математичка анализа...

Остала је из овог циклуса да се сними емисија о Еварист Галоа који је један од најзначајнијих математичара Француске у деветнаестом веку. Нико ни пре ни после њега није дао тако велики допринос у решавању полиномских једначина. Доказао је да се општа полиномска једначина степена већег од четири не може решити помоћу радикала. Сва ова решења представљају кључ модерне алгебре и геометрије а може се применити и при решавању два чувена античка проблема, при доказивању трисекције угла и квадратуре круга.

Сваки од ових математичара заслужује огромну пажњу и велико поштовање, издвојили смо само неке од њих, и надамо се да ће гледаоци са задовољством погледати серију.

Уредник серије: Тања Чанић-Младјеновић
Драматург: Никола Фишековић (Рене Декарт)
Редитељ: Ненад Кркелић
Сценограф: Мирјана Андрејевић
Костимограф: Сузана Глигоријевић

У емисији о Рене Декарту глуме:
Рене Декарт: Иван Николић
Дечак (Декарт): Растко Убовић
Бекман: Небојша Загорац
Ла Васер: Ђорђе Марковић
Хелен(слушкиња): Јелена Раденовић
Елизабета: Дејана Миладиновић
Шведска краљица Кристина: Теодора Јеремић
Адмирал: Жељко Алексић
Пријатељ: Жељко Степанов