Портрети -Питер Богданович

У међувремену тих година питамо се шта је радио Богдан Богдановић? Предавао студнтима, писао есеје, био је градоначелник Београда...Међутим, у данашњем Портрету из 1975. године фокус камере биће усмерен на аутора и његова дела. Његова највећа дела и данас се налазе под ведрим небом: саткана су од боли, које луче сузе, крв, зној, жуч. Та дела иако посвећена конкретним догађајима страдања, имају ванвременски карактер. Настала су, како сам аутор у емисији вели, у „виђењу сопственог места у ковитлацу времена". Временима када су већ биле сабране жртве, али не и бол који је остао после њих.

Реч је, да се већ наслутити, о меморијалним парковима - сведоцима обеју крајности у које човек може допасти. Богдановићеви паркови сећања нису само ни архитектура ни скулптура, они су простор живог мемента, опход лепоте инспирисане грозотом, некрополе живих, свакако живљих од многих присуствујућих. То је камена ода мартирима, гранитна песма посвећена одсјају ножа у зеници мученика.
Емисија представља неколико меморијаних комплекса: Мостарски, прилепски, јасеновачки, оба митровачка...
Г. Богдановић ће надахнуто додати још по коју реч о тим задужбинама које је он подигао у име оних чија су имена трајно уписана у сећању непропадљивом.

Сценарио и режија: Нада Ристић, производња 2016. година