Читај ми!

Сведоци векова: Ђурђеви ступови

На врху Високог брда, изнад Новог Пазара, налази се манастир Ђурђеви ступови. Испод су узвишења и долине река Рашке и Дежеве. У Расу, ако имамо у виду широко подручје, у дванаестом веку било је средиште средњовековне српске државе. Ту је више културно-историјских споменика - задужбина Немањића: Петрова црква, Сопоћани, Ђурђеви ступови.

Ђурђеве ступове подигао је у дванаестом веку велики жупан Стефан Немања и то је први већи манастир у Рашкој области. Посвећен је Светом Ђорђу. Према натпису ктитора, саграђен је у другој половини 1170. или у првој половини 1171. године. Стефан Првовенчани, син Немањин, забележио је да је Ђурђеве ступове саградио Стефан Немања у име захвалности што се спасао тамновања у пећини у близини Новог Пазара у коју су га заточила браћа Тихомир, Страцимир и Мирослав.
Црква је изнад села Дежеве. Издиже се високо над околином, види се са велике даљине. Ђурђеви ступови су били значајан манастир не само због своје монументалности. Игуман овог манастира је на првом месту међу шесторицом игумана који су бирали старешину манастира Студенице. Забележено је да је и краљевски манастир.
Живопис припада византијској уметности дванаестог века - мишљење историчара уметности, а та уметност била је широко распрострањена до Русије и Грузије, преко Балкана до Сицилије, јужне Италије, Венеције... Осликавање Цркве Светог Ђорђа трајало је неколико година. Вероватно су фреске сликала два мајстора. Живопис је оштећен, али и фрагменти доказују да су уметници били даровити а претпоставља се да су дошли из Цариграда.
Манастир је више пута рушен. С обзиром на доминирајући положај, био је и војно упориште у разним ратовима. Феликс Каниц је, бележећи своје утиске о Србији, оставио и најстарији цртеж Ђурђевих ступова. Куле су биле порушене, али је купола цркве сачувана.
Краљ Драгутин је у тринаестом веку изградио у комплексу Ђурђевих ступова малу цркву - капелу у којој су фреске најбоље очуване.
Ђурђеви ступови, Петрова црква. Сопоћани, Стари Рас и цео сложени комплекс, под заштитом су Унеска још од 1979. године. Уписани су у регистар светске културне баштине као Стари Рас са Сопоћанима.
Уредник и сценарист Петар Савковић, редитељи Стеван Станић и Радослав Московлић, сниматељи Зоран Синђелић и Миленко Јовановић, монтажер Марија Богичевић, продуцент Ћетко Пељевић, Образовно-научни програм РТС.

реприза, 8. мај у 00:05 и 08:05

број коментара 0 Пошаљи коментар