Мерила времена-Човек који је Хитлеру рекао не

Кроз један од најконтроверзнијих датума у српској историји водио нас је глумац Ненад Јездић.

Филм доноси одговоре на питања, која су и данас после више од 80 година, и даље актуелна:
Ко стоји иза протеста?
Да ли су га организовали комунисти или су га платили Енглези?
Да ли је то био тренутак када су Срби, како је говорио британски премијер Черчил, нашли своју душу или је то ирационална одлука која нас је коштала скоро 1.000.000 жртава у Другом светском рату?

На улицама Београда, тог 27. марта 1941. године, изашла је тада скоро трећина укупног становништва града. Протестовали су студенти, ђаци, радници...

Манифестације, како су тада говорили, подржала је и Српска православна црква.

Протести су били организовани и у осталим градовима: Панчеву, Новом Саду, Краљеву, Нишу, Подгорици, Котору, Сплиту... Јединo у Загребу тога дана није било окупљања незадовољних грађана.

Тог 25. марта, када је југословенски премијер потписао протокол о приступању Тројном пакту, у Параћину пензионисани срески начелник Светолик Драгачевац пише писмо Адолфу Хитлеру, Фиреру Трећег рајха.

У том писму Драгачевац Хитлера назива Каиновим сином, аждајом која Србима узима оно што им је најсветије а то је домовина и слобода. Драгачевац се на крају писма потписује именом и презименом, наводи место становања и шаље писмо за Берлин.

И то писмо, почетком априла 1941. године, стиже до Фирера, у Главну управу за безбедност Трећег рајха у Берлину.

Након протеста и пуча који је изведен у Београду, Хитлер је донео одлуку да без најаве рата нападне Југославију: 6. априла бомбардован је Београд, 9. јуна у својој кући у Параћину због писања писма Хитлеру ухапшен је Светолик Драгачевац.

"Шамар", који су Немци тада добили, нису заборавили. Југославија је распарчана, Срби су кажњени а Драгачевац је након испитивања у Београду међу првим Југословенима најпре послат у затвор у Грацу а почетком јануара 1942. године одведен је у логор Маутхаузен, где је и убијен.

Писмо Светолика Драгачевца, јединствено је у свету. Није забележено да је ико написао увредљиво писмо Хитлеру и при том се и потписао. Постоје бројна анонимна писма али нико као Драгачевац није стао именом и презименом иза свог геста.

Документарни филм "Човек који је Хитлеру рекао Не" је прича о једном човеку али и прича о једном народу. Тада једином народу у Европи који је те 1941. године протестовао против фашизма.

У филму говоре наши еминентни историчари: академик Љубодраг Димић, професори Милан Ристовић, Александар Животић, историчари са Института за савремену историју: Предраг Марковић, Бојан Димитријевић, Милан Кољанин, Марко Милетић...