Траг у простору-У царству барске вегетације

Годишње се у околини Белог Блата са површине од око 600 хектара, углавном око рибњака Ечка, исече преко сто хиљада снопова, од којих се прави штукатур односно густо плетиво од трске, које се користи за засењивање, затим плоче за изолацију, као и трска за покривање кровова. У последње време белоблатска трска користи се и за сунцобране у аква парковима, а овај производ неизбежан је и на многим туристичким дестинацијама широм Медитерана.

Предуслов за правилан раст и развој те барске биљке је редовно сечење. Ако се трска не посече у првој години раста, више не може да се експлоатише, поље обраста коровом и постаје бескорисно. С друге стране, сеча трске нимало не нарушава природне процесе у биосфери и не изазива негативне еколошке промене. Напротив, ако се трска не сече редовно, временом почиње да трули, пада у воду, где прекомерно троши кисеоник, који је неопходан живом свету, како под водом, тако и на води. Такве баре на крају остају без кисеоника, исушују се и умиру. Зато смо одговоре на питања о управљању тршћацима потражили у ЈП "Палић - Лудаш", а асурџије, мајсторе свог заната који се баве израдом папуча, торби и корпи од рогоза, затим предмета за кућу и намештаја, пронашли смо у Зрењаину.

Ауторка и уредница: Милица Барјактаревић