Досије о.. Кад год неко потрчи ја бежим

Али овај дечак бескућник, чији је живот буквално екранизован није престао да бежи, само су се мењали они од којих бежи. И то да је дечак израстао у човека. Тек сада гледајући те снимке и причу о његовом животу као и доживљај целе екипе која га је пратила јасно је да је он постао матрица за сву децу која одрастају на улици а његов живот као у огледалу пресликана неидејност и неефикасност система који се њима бави.

Руку на срце помака је било али суштински, показало се да су ова деца и даље "слепи путници" у нашем друштву чему и транзиција иде на руку али и то да систем уопште не препознаје то да је та транзиција најпогубнија за адолесценски узраст за чије збрињавање систем сем малолетничког затвора и разних притвора - нема решење. Али зато имамо бомбастичне новинске наслове "о малолетничким бандама", "деци убицама", опасним хордама малолетника који харају улицама" и тако редом..

Где смо погрешили па су нам се деца одметнула? Зашто смо се претворили у чуваре све силе закона и прописа за заштиту дечјих права а не те деце зарад којих ти закони и постоје. Зашто смо толико бирократизовали нашу бригу о деци да немамо времена да чујемо ту децу или бар да их видимо као нашу обавезу пре него што се преселе у новинске ступце?

Ово су само нека од питања која отвара овај Досије о... кад год неко потрчи, ја бежим...

Ауторка и уредница емисије: Оливера Панчић