Траг у простору- Кратка историја људског смрада

Ипак свети Бернард је говорио да у свету у коме сви заударају нико не смрди. Ако изузмемо старе Римљане, који су већи део живота провели или на бојиштима или у термама, већина њихових европских потомака се давила у сопственом смраду. Хигијенска начела често су се сводила на изреку "Saepe manus, raro pedes, nunquam caput" - руке често, ноге ретко, глава никад. Тело наравно, није ни долазило у питање. Из данашње перспективе, тешко би било и замислити живот без сапуна. Историјски докази о производњи првих претеча сапуна датирају из раног трећег миленијума пре нове ере. На глиненим плочама из Вавилона налазе се и прве формуле за израду материјала за личну хигијену.

Данас се хигијенске навике становништва прате кроз одређена истраживања која су у Србији рађена 2000. и 2006. године. По последњим подацима само половина Срба се редовно купа, а 74 одсто одраслог становништва, редовно пере руке. Под редовним прањем руку се сматра прање након употребе тоалота, пре оброка, након руковања, кијања и кашљања. Ако је за утеху, то је проблем свуда у свету, па и у седишту Европске Уније у Бриселу, где је рађено тајно истраживање, скривеном камером која је постављена у једном од тоалета. Од десет особа које су изашле из тоалета, осам није опрало руке.
Сличне резултате показала су истраживања и у Сједињеним Америчким Државама. Док се на једној страни медицински стручњаци труде да нас убеде да редовно одржавамо хигијену, на другој, све је прихваћенија хипотеза, која се појавила 2009. године, а која тврди да је пораст алергија, астме и других болести резултат претеране хигијене у западним земљама. Ипак лекари нас моле да редовно одржавамо хигијену и перемо руке сапуном, јер то је једна од најефективнијих и најисплативијих мера превенције многих болести.

Ауторка и уредница: Милица Барјактаревић