Документарне фусноте – Тражим помиловање

Мало је познат податак да је наша песникиња Десанка Максимовић, за време окупације 1941-44. године, била на листи национално неподобних личности. Или једноставније речено на црној листи ондашње власти, која је многима озбиљно одређивала судбину.

Још је мање познат податак зашто се она уопште тамо нашла и како је то песникиња постала потенцално опасна особа по званичну политику. Готово је непозната њена активност током касних 20-их година прошлог века, када је у Обреновцу са неколицином тадашњих истакнутих Српкиња (др Ана Бркић, Ангелина Видаковић, правница, Јулијана Шаховић, лекар, Даринка Јовановић, професор, и још 20-ак жена инжињера, учитељица, уметница лекара) учествовала у оснивању наше једине политичке Женске странке - и да буде још интересантније никада више у историји Југославије није постојала ниједна женска странка - покрети да, удружења да, савези да... али не и странка. О овој нашој јединој можда највише говори чињеница да је готово избрисана из историјата борбе за женска права на овим просторима и засигурно избрисана из вокабулара феминистичких покрета. Али и чињеница да се уопште више и не помиње у биографијама многих жена као што је то случај и са Десанком Максимовић у наредних 70 година њеног живота, на шта она очито пристаје свесно - отвара још нека питања везана за овај женски покрет из 1927. године и то је тема нове приче у Документарним ФусНотама - Тражим помиловање - али само у песми.

Уредница серијала Оливера Панчић