Театрологике – Штефан Кеги

Штефан Кеги режира документарне позоришне представе користећи истраживања, јавне аудиције и концептуалне процесе. Он даје глас "стручњацима" који нису обучени глумци, али имају шта да кажу о свету и времену у којем смо.

Кеги је путовао по Европи и Азији више од три године са два бугарска возача камиона и камионом који је претворен у собу за мобилну публику, са представом "Карго Софија'' коју смо ми видели на 40. Битефу. 2008. године режирао је "Радио Муезин" у Каиру - пројекат о позиву на исламску молитву у времену нове тонске техничке репродукције. Између 2006. и 2011. године, је често сарађивао са аргентинским драматургом и редитељем Лолом Ариасом са којим је рализовао представу "Аирпорт Кидс", о глобалним номадима у доби од 7 до 13 година, коју смо такође видели на Битефу.

Oд 2014. године реализује позоришно звучно вођење "Ремоте X" које смешта у различите урбане пејзаже и контексте као што су Сантијаго де Чиле, Тајпеј, Москва, Абу Даби или Њујорк и у којој смо имали прилике да учествујемо на 53. Битефу под именом "Београд на даљински''. У, на Битефу награђеној представи "Заоставштина. Комади без људи" нам без глумаца на сцени, у занимљивој инсталацији сачињеној од шест соба говори о смрти. Прошле године створио је хуманоидног робота који наступа као клон немачког писца Томаса Мелеа.
За свој рад награђиван је свуда по свету.

Кеги од почетка заједно ради са редитељима Хелгардом Хауг и Даниелом Ветцелом у трупи "Римини Протокол" коју су основали су 2002. године са намером да сврха њиховог рада у позоришту буде суочавање са осећањем стварношћу и њено представљање из необичних перспектива. "Римини Протокол" је 2007. године награђен позоришном наградом Фауст 2008. године добили су Европску награду "Нова позоришна реалност", а 2011. Сребрног лава на  Венецијанском бијеналу сценске уметности.
Када не путује, Стефан Каеги живи у Берлину, где "Римини Протокол" има своје седиште.

Ауторка и сценаристкиња Оливера Милошевић