Димитрије Давидовић-Отац српског новинарства

Има неке симболике у томе што је узрастање Димитрија Давидовића текло узводно, уз реку Дунав. Рођени Земунац који је стицао широко образовање у Пешти и у Бечу, пионир типографије, преводилац, државник, управо онај који је Србији подарио прве новине, први алманах и напослетку први Устав, последње своје дане провео је у запећку, одбачен од матице којој је подарио савремене темеље идентитета.

Још у дане док је студирао медицину, заједно са колегом и имењаком Фришчићем први је покренуо новине које су у потпуности имале карактер српског националног гласника ("Новине сербске"), које је издавао најприје у Бечу 1813-1821. године, а касније и у Србији током 1834. и 1835.

Вративши се у Србију 1821, постао је секретаром канцеларије кнеза Милоша Обреновића. Овај положај накратко напушта прихватајући постављење на место министра унутрашњих послова и просвете, као и високог преговарача у српско-турским односима у којима је истакнуто деловао од 1829. до 1833. године.

Име Димитрија Давидовића ће се ипак највише везивати за израду Сретењског устава којим је Србија још 1835. ушла у ред ретких уређених држава са највишим државним правним актом. Међутим, кнежев режим још није био спреман за ограничавање сопствене власти те је централизам убрзо био поново успостављен, док је Давидовић пао у Милошеву немилост. Остатак живота провео је у сиромаштву.

Аутор емисије и сценариста: Наташа Дракулић

Производња: РТС 2009.

(реприза 3. септембар у 1:05 и 9:05)

број коментара 0 Пошаљи коментар