Роман Кармен – Синеаста у служби револуције

Те слике данас чине део нашег колективног памћења, а он је као кријумчар слика или као генијални драматург, скупљао фотографије које су обележиле траг његових пролазака кроз историју.Роман Кармен приказао је цео век написавши легенду о њему. Године 1936, као ратни дописник совјетских филмских новости за време Шпанског грађанског рата, потпуно се ангажовао на страни републиканских бораца величајући њихову снажну жељу за победом.

1938. био је специјални дописник из Кине за време кинеско-јапанског рата. Раскринкао је варварство јапанске војске одлазећи у средиште ратних страдања. Током читавог живота, његова камера никада није престала да прати жртве рата. Када је са 40 година био мобилисан у Црвену армију, одмах на почетку немачке инвазије, од своје камере направио је оружје и из дана у дан, током четири године, стварао је епопеју о совјетским борцима на потесу од Москве до Берлина, где је приказао заузимање Рајхстага.

1946, као представник совјетске делегације на суђењу против истакнутих нацистичких званичника у Нирнбергу, Роман Кармен је током неколико месеци пратио све расправе. Почетком педесетих година постао је путујући амбасадор социјализма и историчар већине револуција које су обележиле крај XX века.Године 1954, у Ханоју је овековечио победу читавог једног народа над својим колонизаторима.

Испратио је прве кораке Кубанске револуције. Имао је више од 70 година када се 1972. у Чилеу придружио влади Народног јединства коју су подржавали комунисти и сведочио о одушевљењу које је та влада произвела. Мало је синеаста који се могу похвалити да су из такве близине присутвовали авантурама већине марксистичких вођа тог времена: Ла Пасионарија у Шпанији, Мао Цедунг, Хо Ши Мин, Фидел Кастро, Салвадор Аљенде.

Од средине двадесетих до почетка седамдесетих година, овај совјетски синеаста никада није престао да слави своје раднике-јунаке чинећи од њих стандардне обрасце. Као државни синеаста, увек је служио режиму и његовим вођама који су се низали један за другим, не доводећи их никада у питање и прихватајући све промене.

Оставио нам је неке од најснажнијих историјских кадрова двадесетог века, тако снажних да смо и заборавили да је он био њихов аутор. Управо нас је тај парадокс и његова привидна слобода да снима историју увек на исти начин, без обзира на контекст, навео да одемо корак даље у нашем сусретању са Романом Карменом.

Сви снимци у овом француском дугометражном документарном филму су његови. Према његовој званичној биографији, коју никад није престао изнова да пише, Роман Кармен је волео да се представља као дете Револуције из 1917. Роман је рођен у Одеси 1906. године, у породици јеврејских интелектуалаца.

Његов отац Лазар Карелман био је писац и револуционарни новинар познат под псеудонимом Лазар Кармен. Као брат по оружју са бољшевицима, умро је 1920. године од последица злостављања која је претрпео у затворима белоармејаца. Маштао је да настави стопама свог оца од кога је наследио фотографски апарат и чији је псеудоним преузео да би постао новинар под именом Роман Кармен.