Пропаганда: Производња сагласности

Како контролисати популацију у демократији? Још од 1914. године, неколицина мислилаца у Сједињеним Државама почела је да развија прве механизме масовног убеђивања у сврху промовисања непопуларног учешћа САД у Првом светском рату. За мање од 50 година, из ових механизама развила се једна од најуспешнијих индустрија нашег времена: односи са јавношћу. 

Међу теоретичарима и политиколозима, који су контролисали популацију, био је и Едвард Бернајс. Иако није познат широј јавности, имао је значајан утицај на то како се, пре свега, развијала Влада Сједињених Држава, али и на развитак либералне демократије. Тешко је у потпуности схватити друштвене, политичке и економске трансформације прошлог века, а да се ништа не зна о Бернајсу. Поред популарно-културолошких тековина прошлог века, које је пласирао као неизоставна обележја либералног друштва, учествовао је и у мрачнијим историјским догађајима, па је на врхунцу славе био један од главних актера заслужних за збацивање владе у Гватемали 1954. године.
Едвард Бернајс, иначе Фројдов нећак, први је применио концепт психоанализе да би утицао на рацио јавног мњења, јер уместо да ради на задовољењу потреба становништва, умео је да задовољи све њихове несвесне жудње.

 

Реприза , 22. децембар у 05:45 и 14:25