Хајдучија у Србији и Југославији: Наше горске царице, 7-7

За тим који је реализовао овај серијал то је био и најтежи задатак - јер смо пред собом у старту имали једну једину фотографију и два текста. За разлику од хајдука и те како присутних у нашој колективној свести, према којима као мало која нација имамо амбивалентан однос и осећања, за хајдучице наилазимо на потпуну колективну амнезију и незаинтересованост друштва, које културолошки оптерећено родним предрасудама и стереотипима, као да не успева да дефинише ову појаву у својој историји, па је једноставно брише из свог памћења.
Сва лепота новинарског истраживања и јесте управо у томе да исприча до сада неиспричану причу. Наше горске царице је управо таква прича. Наша хајдучица Миља, на пример, могла би да буде пандан америчкој Бони Паркер која је са Клајдом ушла у легенду познату целом свету, и још више...
Јер наша Миља је била много и опаснија и способнија и трајала је три пута дуже од своје америчке колегинице. Ако се томе дода да је имала и троје деце и да је бринула о породици у паузама између пљачки - она је несумњиво жена од крви и меса за разлику од иделизоване и незреле америчке преступнице.
О њој су још крајем 19. века писале и лондонске и бечке и париске новине, као о егзотичној појави са орјенталног Балкана. Али за све то се код нас готово ништа не зна, и зато сасвим намерно овај серијал завршавамо причом о нашим горским царицама. Оне су у колективном памћењу остале, ако су и остале, само као егзотични додатак који није утицао на суштину феномена хајдучије на овим просторима.
Уредница и ауторка серијала је Оливера Панчић

Реприза , 18. октобар у 03:00 и 11:00