Мрачне странице културне историје Србије: Друштво мртвог песника

Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом и нарочито личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима ова културна историја наликује полицијској хроници.

Необични Марко Ристић за време рата није био партизан, након рата брзо је постао комуниста, па амбасадор Југославије у Паризу. У годинама док је био амбасадор јавља му се стари пријатељ Растко Петровић и моли га да му помогне у повратку у Југославију. Предлог је хладно одбијен. И не само то. У есеју Три мртва песника Ристић проглашава Растка мртвим.
Ипак, након Расткове физичке смрти, управо Ристић добија у руке рукопис последњег Растковог романа Дан шести. Гоњен кривицом или само из радозналости и славе ради, Ристић са Дединцем присваја рукопис и даје му коначан облик какав данас познајемо.
Мрачна страница културне историје Србије тако је исписана до дна.
У улози Марка Ристића Бојан Димитријевић.
Уредник и водитељ емисије Александар Гаталица, режија Ненад Кркелић, директор фотографије Душан Живковић, монтажа слике Душан Заложник.

реприза, 1. април у 09:15