Мрачне странице културне историје Србије: Готски отац модерне уметности

Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом и нарочито личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима ова културна историја наликује полицијској хроници. Мрачне странице у другој епизоди испусује један Хрват, али он би за себе пре казао да је љевичар. Његово име је Мирослав Крлежа.

Крлежа је, ипак, левичар најопаснији за саме левичаре. Пре Другог светског рата у свађи је са свима, па и са Титом. Ипак, Јосп Броз има мрачни план за Крлежу и одмах после рата позива Крлежу у Београд. Главни задатак овај културни диверзант треба да доврши на Конгресу југословенских писаца у Љубани 1952, где својим говором насловљеним О слободи културе окончава време југословенске социјалистичке реалистичке уметности, и пушта духа модерне уметности из боце. Једна мрачна страница културне историје Србије тако је, парадоксално, у Љубљани исписана до дна.
Уредник и водитељ емисије Александар Гаталица, директор фотографије Душан Живковић, монтажа слике Душан Заложник. Монтажа тона и тонски ефекти Александар Зоричић.

Реприза, 19. јануар у 00:01