понедељак, 12. нов 2018, 16:05

Привредна историја Србије, 6-9

Средином 19. века, све до отварања Тополивнице у Крагујевцу као првог великог потрошача, угаљ у Србији није имао никаву вредност.

Чобанин из села Сење код Деспотовца Лазар Пандуровић је чувајући свиње наишао на расуте комаде сјајно - црног камена који му се случајно запалио. Како прави камен не гори назвали су га Нездрав камен. А био је то камени угаљ високог квалитета. Тако је 1853. отворен рудник Сење. Наш најстарији активни рудник. Следећих неколико деценија рударсто у Србији доживеће велики, скоро фасцинантан развој. Рударски закон усвојен је 1866. године у којем се наводи: "Све руде и копови били они на земљи или на површини јесу добро државно а не онога чија је земља". Та грана привреде довешће у Србију низ странаца: Игњата Бајлонија, Фрању Фшетечку, Јована Апела, Самуила Минха, Ђорђа Вајферта, чија су улагања рударство преобразила у индустрију оставивши неизбрисив траг у развоју Србије. Пред Први светски рат у Србији је активно радило 174 рудника. У то време српски рудници производили су све врсте руда. Изузев соли.

Сниматељи Душан Живковић и Хаџи Владан Мијаиловић, монтажа Ксенија Савићевић, аутор и уредник Божидар Ђуран.

Реприза, 13. новембар у 00:05 и 08:05

број коментара 0 Пошаљи коментар