недеља, 05. авг 2018, 20:35
Палета културног наслеђа: Љубивоје Ршмовић-Људи које срећом срећем
У част 60 година књижевног рада, у време када слави 80 година живота, Галерија Радио-телевизије Србије са поносом je представила изложбу фотографија Љубивоја Ршумовића Ршума, песника и писца чија су дела обележила животе генерација. Фотографије лица 77, његових савременика које је Ршумовић је забележио својим фото-апаратом.
Љубивоје Ршумовић Ршум ове године слави шездесетогодишњицу књижевног рада, а његов хоби са фото-апаратом је нешто старији. Било је неминовно да се та два облика уметничког израза у једном тренутку уједине. Тако је настала књига „Песме уличарке" (издање „Знање" Загреб, 1983) у којој су наслови песама - фотографије. Тако је настала и узбудљива, документарна, а поетска репортажа о Породици бистрих потока, снимљена и написана пре 18 година. „Шума која хода" и „Стена која ћути".
Прве песме је објавио 1957. године у ужичким „Вестима" и београдским „Kњижевним новинама". Године 1965. запослио се у Радио Београду, у редакцији програма за децу, као уредник и аутор емисија „Суботом у два", „Добро јутро, децо" и „Уторак вече - ма шта ми рече".
Године 1968. прелази у Телевизију и ради познате серије „Двоглед", „Хиљаду зашто" и „Хајде да растемо". Kао телевизијски посленик написао је и режирао преко шест стотина емисија.
Једна од најпопуларнијих серија за децу „Фазони и форе" имала је сто педесет програма. Најпознатија је серија „Дијагонале - приче о људима и наравима".
Аутор је и три уџбеника за основне школе: „Деца су народ посебан", за предмет Грађанско васпитање, „Азбуквар" и „Писменар". Упоредо са књижевним радом, бавио се и спортом. Оснивач је, такмичар и први председник Kарате клуба „Црвена звезда". Био је председник Kарате савеза Србије и савезни судија у каратеу. Од 1986. до 2002.
Био је директор Позоришта „Бошко Буха". Један је од оснивача и члан Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић". Био је оснивач и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији „Пријатељи деце Србије".
Добитник je мнoгиx књижевиx наградa у зeмљи кao и две запажене међународне награде: „Пуља" у Барију, за целокупно стваралаштво за децу, и награду Унеска за „Буквар дечјих права", на светском конкурсу за књигу која пропагира мир и толеранцију. Дела су му преведена на више страних језика.
Прве песме је објавио 1957. године у ужичким „Вестима" и београдским „Kњижевним новинама". Године 1965. запослио се у Радио Београду, у редакцији програма за децу, као уредник и аутор емисија „Суботом у два", „Добро јутро, децо" и „Уторак вече - ма шта ми рече".
Године 1968. прелази у Телевизију и ради познате серије „Двоглед", „Хиљаду зашто" и „Хајде да растемо". Kао телевизијски посленик написао је и режирао преко шест стотина емисија.
Једна од најпопуларнијих серија за децу „Фазони и форе" имала је сто педесет програма. Најпознатија је серија „Дијагонале - приче о људима и наравима".
Аутор је и три уџбеника за основне школе: „Деца су народ посебан", за предмет Грађанско васпитање, „Азбуквар" и „Писменар". Упоредо са књижевним радом, бавио се и спортом. Оснивач је, такмичар и први председник Kарате клуба „Црвена звезда". Био је председник Kарате савеза Србије и савезни судија у каратеу. Од 1986. до 2002.
Био је директор Позоришта „Бошко Буха". Један је од оснивача и члан Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић". Био је оснивач и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији „Пријатељи деце Србије".
Добитник je мнoгиx књижевиx наградa у зeмљи кao и две запажене међународне награде: „Пуља" у Барију, за целокупно стваралаштво за децу, и награду Унеска за „Буквар дечјих права", на светском конкурсу за књигу која пропагира мир и толеранцију. Дела су му преведена на више страних језика.
Аутори емисије: Славица Стефановић и Александра Даничић
реприза, 6. август з 04:35 и 12:35
број коментара
0
Пошаљи коментар
коментари