Читање слика: Љубица Цуца Сокић

Причајући како је још у детињству волела да црта, Љубица Сокић се сећа како је једног дана нешто обојила зеленом бојом.

...Па сам онда узела црвену и њом обојила површину до оне зелене. Биле су то доиста ружне боје: црвена је била некако превише роза, а зелена некако бледа, никаква, али су оне ипак код мене произвеле прави шок. Било је то нешто дивно. Потпуно очарана, гледала сам те две боје једну до друге и тог призора нисам могла да се наситим, каже Љубица Сокић.
Тај однос црвене, упркос томе што је била превише роза, и зелене, упркос томе што је била бледа и никаква, деловао је очаравајуће, и девојчици је открио свет боја, свет ликовности, у који је тог тренутка ушла, да из њега никад не изађе.
Овако песник Љубомир Симовић најављује другу епизоду серије Читање слика, у којој говори о сликарству Љубице Цуце Сокић. Својим препознатљивим, јасним и прецизним стилом, Симовић нам открива једно ново сагледавање уметности наше велике сликарке.
Сценарио: Љубомир Симовић и Марко Караџић, камера: Бранко Пелиновић, монтажа: Тихомир Дукић и Марко Тисовец, режија: Марко Караџић.

реприза, 26. септембар у 00:45 и 08:45

број коментара 0 Пошаљи коментар