Читање слика: Небојша Митрић

Серија-есеј Читање слика представља скулптуре Небојше Митрића. Причу о овом великом вајару Љубомир Симовић започиње једним сећањем: Прошло је сигурно више од четврт века од оног дана када сам са Небојшом Митрићем путовао у Студеницу. Не сећам се да ли је било касно лето или рана јесен, али се сећам да је сунце заслепљујуће одблескивало са два крста, која је Небојша направио и украсио камењем, и носио их да их уручи онима којима их је наменио: тадашњем владици жичком Василију и братству манастира Студенице.

Небојша ме је одвео пред једно оборено орахово стабло, које су монаси, заштићено дашчаном стрехом, чували за њега већ дуже времена. Небојша је намеравао да од тог дебла исклеше ликове светог оца Симеона, и љегових светих синова, Саве и Симона. Дебло се под том стрехом полако сушило и, сушећи се, сазревало.
Небојша га је одмеравао, опипавао, разгледао, испитивао, као да је унутра, у дубини дрвета, у његовој црвени, покушао да наслути скривене ликове студеничких светитеља.
Гледајући га како испитује и разгледа то лепо и масивно тело обореног ораха, схватио сам да ношење и даривање крстова није био једини циљ Небојшиног путовања: његов циљ је био и тајни разговор и договор са овим глувим и брадатим стаблом.

реприза, 23. мај у 05:50 и 13:50

број коментара 0 Пошаљи коментар