Слике душе: Милан Туцовић

Рођен је 1965. године. Прве приче о вилама и дрекавцима чуо је у Горобиљу, где је од глине из потока моделовао главе, не знајући на шта ће то изаћи.

У родној Пожеги, на необичан начин, открива свет сликарства, копира цртеже старих мајстора, пије вињак у Дому ЈНА, често, уместо на часове, бежи у Београд, јер тамо су, забога, уметници. Важније од свега биће то што у време раних средњошколских дана упознаје Милу, знајући на шта ће то изаћи.
После је све било онако како је морало - Београд, Школа за индустријско обликовање, Охрид - војска, Београд, поново и заувек - вајарство на Факултету примењених уметности, читање, Јунг, Кинотека, Тарковски, Венеција, Тицијан... Мила, Јована и Бојана... Избегао је сваковрсне замке, па је ренесансни Мића Поповић приметио: Изврстан сликар који се понаша како треба. Кад сване јутро, он каже - добар дан, кад дође вече - лаку ноћ.
Аутор: Милан Никодијевић

реприза, 3. мај у 07:35 и 15:35

број коментара 0 Пошаљи коментар