Пут пастира виђен кроз историјске прилике, али и сећања самог патријарха Кирила, води од далеке провиниције Мордовије, где се 1946. године родио Волођа, дете благочестивих родитеља са дугом свештеничком традицијом и Лењиграда обојеног сећањима на детињство и рану младост. Тада, као да је био предодређен, трогодишњи Владимир први пут је обукао одежду свештеника, наравно - само у игри. Неће проћи много времена након тога, игра ће се преточити у стварност која ће сада монаху Кирилу врло рано донети висока именовања прво као епископа, а одмах затим и као председника спољних односа Московског патријархата, што подразумева другог човека по достојанству и важности у Руској православној цркви. После тога, остаће само још један могући корак навише. Године 2008. дотадашњи митрополит Кирил примиће најодговорнији скиптар и достојно ће се назвати патријархом свих Руса, шеснаестим по реду.
У филму чију продукцију потписује сама РПЦ, а ауторство митрополит волокамски Иларион Алфејев, неизбежно биће речи и о друштву које одликују падови и успони, неверје и фантастична ренесанса богољубља.
Режија: Марија Гусева

реприза, 26. март у 06:25 и 13:25