среда, 14. дец 2016, 18:45
Каранфил
Итоко је пронашла свој данђири – шиваћу машину. Откако ју је први пут угледала кроз прозор једне мале радионице, машта о дану када ће научити да ради на њој.
Пошто је Итоко научила да шије апапе, почиње полако да је интересује како би могла да им унапреди крој. Уместо да слуша наставу на часу, она прекида наставницу и поставља разна питања у вези са шивењем. Опседнута је стављањем троуглова на одевне предмете. Јављају се и прве симпатије. Итоко често разговара са Кансукеом на улици. Зенсакуу посао у последње време лоше иде, а женску школу треба плаћати. Итоко почиње да размишља да напусти школу и посвети се шивењу.
Ђингуз, један од виђенијих људи у месту, међу првима промовише западњачку одећу. У Кишивади се отвара прва радња са електричним уређајима и мештани први пут виде радио. Итоко шије апапе, али јој отац забрањује да их носи. Итоко сада једино жели што пре да одрасте, јер ће тада моћи да се бави кројачким занатом.
реприза, 15. децембар у 02:45 и 10:45
коментари