Каранфил 5,6

Иако је још мала девојчица, Итоко интересује зашто су жене подређене мушкарцима. Приближава се Данђири фестивал. За њу, Данђири представља симбол моћи и неизмерне среће.

Таизо је спазио како Итоко гледа кола и помогао јој да се попне на њих иако зна да је за жене то забрањено. Од баке из Кобеа добија на поклон ружичасту хаљину са карнерима. Одушевљена је поклоном, али је хаљина за њу премала. Гледа своје млађе сестре како је облаче и машта о томе како ће и она имати „ханиљу" једног дана.
Почела је ера Шова. Јапан се полако отвара према Западу. Поједини становници Кишиваде се боре за очување старих заната и традиција, међу њима је и Зенсаку. Итоко је кренула у средњу школу. Види апапу, широку летњу хаљину. Жели да проба да сашије једну. Уз бакину помоћ налази у кући старе тканине и почиње ручно да шије. Упознаје се и са новим и модерним материјалима. Мајка и отац је подржавају у намери да научи да шије. Док се једног дана враћала са часова, кроз прозор мале радионице први пут види шиваћу машину.

реприза, 8. децембар у 02:45 и 10:45

број коментара 0 Пошаљи коментар