Портрети: Вијекослав Афрић

Једног топлог дана касног фебруара 1973, на родноме Хвару, онда када је Хвар једном човеку изгледао као право место родне груде, упркос чињеници да је већ 1973. и касни фебруар, учинили су да један дан постане тако топао. Топао таман онолико да се у њему призове сећање, које је пре свега слика, па онда и мирис, затим и .додир античког камена и пријатна језа коју он изазива само код правих Хварана. То је алфа и омега животног и уметничког пута Вијекослава Афрића, који у вечном враћању свом завичају открива њега наново и који се у поновним открићима свог завичаја непрестано враћа њему.
Тамо, тада, на тихој жеравици интиме, камера ТВБ ухватиће варнице Африћевог бића; А оне су Хвар, Загреб, његово казалиште, рат, ослобођење; а онда опет казалиште, затим позориште, позже и цеатр. Забележено је и чувено извођење Хамлета, да би након „Славице" име Вијекослава Афрића остало трајно записано у анале заслужника југословенске визуелне уметности.
Саговорници: Др Мирослав Фелдман, књижевник; Иво Марјановић, првак сплитског казалишта.

Сниматељ:Жарко Тобџић
Редитељ: Милан Тополовачки

реприза, 6. децембар у 06:45 и 14:45