понедељак, 12. сеп 2016, 20:45
Портрети: Ристо Стијовић
„Кад бих поново живео, пробао бих да истешем све ликове из Горског вијенца у стијенама которским... то би била једна можда највећа уметничка галерија на свијету.”
Вајар архетипских тема Ристо Стијовић, ваја дела које припадају самом архетипу. Дрво је његов материјал: орах, липа, крушка, али и оно егзотично - еукалиптус, абонос...
Под његовим длетом - само три теме: Горски вијенац, женска фигура, животиње... У његовом животу три просторна усуда: Црна Гора, Београд и Француска. У његовој свести „преткогнитивна” уметност коју Стијовић прати у незнању финалног облика. У његовим сновима: Будва.
Најзад, у његовој уметности - дубина колективне митске прошлости, најчешће потиснута у свести појединца, а распаљена у Стијовићевом свесном. У времену његове уметности налази се једино вечност, а у одразу његове скулптуре - искључиво протолик.
Симатељ: Жарко Тобџић
Режија: Милан Тополовачки
Производња: ТВ Београд 1974.
реприза, 13. септембар у 04:45 и 12:45
коментари