Прве задужбине Стефана Немање

Данашња Куршумлија, стари назив Беле Цркве, са околином била је простор одакле је Стефан Немања, родоначелник велике династије, кренуо у стварање српске средњовековне државе. Историјска сцена на којој се догађа ктиторски чин Стефана Немање јесте период када он од удеоног владара постаје велики жупан. После сусрета са византијским царем Манојлом Комнином, код Ниша, Стефан Немања добија владарско достојанство да подиже цркве.
На узвишењу изнад садашње Куршумлије, своје прве престонице, родоначелник династије Немањића подиже између 1159. и 1165. године цркву посвећену Св. Николи, а недалеко одатле, на ушћу Косанице у Топлицу, цркву посвећену Св. Богородици. Постојале су недоумице стручњака којој од ове две цркве припада примат прве Немањине задужбине, вероватно зато што су цркве грађене у размаку од само неколико година и што су исти неимари радили на обе, о чему сведоче, поред осталог, и опеке са натписом циглара Мавријакуса, пронађене приликом истраживања обе задужбине.
Цео овај крај је половином 12. века имао велики економски, политички и стратешки значај. Туда су водили путеви од запада и приморја до Константинопоља. Подручје је било богато рудом и није чудо што је Стефан Немања за своје прве задужбине ангажовао најбоље мајсторе који су се осведочили градитељским умећем у византијској престоници.
Оба манастира су била центри духовног и културног живота све до потпуног пада српске средњовековне државе под отоманску власт. Тада почиње рушење и манастири су запустели. Када су ови крајеви ослобођени од отоманског ропства, једва су пронашли темеље Св. Богородице зарасле у шикару, а Манастир Св. Николе је био у јадном стању. Прва задужбина Стефана Немање, у Куршумлији, током деценија је обновљена, а 2013. Манастир Св. Николе је поново оживео добивши после 323 године првог монаха. Манастир Св. Богородице чека обнову и пажњу какву само заслужује неми сведок великих државничких и ктиторских почетака родоначелника српске средњовековне државе, Стефана Немање.
Аутор серије је Милица Бајић Ђого, режисер Лела Јанић и Милица Бајић Ђого, сниматељ Драган Живић а монтажер Милан Радичевић.

реприза, 2. септембар у 05:15 и 13:15