На ова и друга питања одговара Душан Петричић. Илустратор и карикатуриста који љути политичаре карикатурама и радује децу широм света илустрацијама књига. Дан је почео у стану који је тражио више од годину дана по повратку из Канаде и најзад га изнајмио. Једини услов је био да гледа на Дунав и да буде у Земуну у ком је одрастао уз оца авијатичара и мајку која је стално гледала у небо чекајући да се он врати. Од малих ногу црта, још као студент је почео да сарађује да Душком Радовићем, Бајфордом, Ршумовићем... Генерације га памте по шпицама за Полетарац, Коцкицу, илустрацијама за "Само нам још але фале" водио нас је кроз ТВ куварицу, а онда је оставио место професора на Академији и кренуо у Канаду како сам каже са реком емиграната која је отишла те 1993. Топло, носталгично, сетно говори Петричић о годинама у којима му је недостајао мирис липа и боје људи јер свако од нас има неку боју, да би схватио како је оно за чим чезне светло над Београдом, јер како пада светло на наш град, не пада ни на један други на било ком крају света...
Аутор Тања Петернек Алексић
реприза, 5. јул у 07:00 и 15:00
коментари