субота, 11. јун 2016, 14:59
Каранфил 76-151
У Кишивади још нико не верује у објаву да се рат завршио. Итоко пребира по мислима без кога је све остала од драгих људи који су је окруживали. Ту је отац Зенсаку, Масару, пријатељи из детињства Кансуке и Таизо,... Док је гледала свој одраз у огледалу схватила је колико је времена прошло и како је остарила.
Бака је клонула. Више не жели да једе и не излази из собе.После Зенсакуове смрти жели само да умре. У радионици влада пометња. Итоко не зна шта сме да шије. Узела је вишак материјала из фабрике и тренутно шије само доњи веш. На пијаци има хране, али је скупа. Власт је донела одлуку да Данђири фестивал неће бити одржан ни ове године. Разлог је да се амерички војници не доводе у забуну. Становници су љути због те одлуке. Упркос свему, они одлучују да вуку кола и да ће се фестивал ипак одржати.
реприза, 12. јун у 01:15 и 09:15
коментари