Ђакомо Пучини: Ђани Скики

Док Буозо Донати лежи на самртном одру, његова родбина се окупља да га ожали, односно да сазна садржај његовог тестамента. Међу окупљнима су Зита и Симоне, сиромашни зет Бето и Зитин нећак Ринучио. Након што Бето лажно обелодани да је Буозо оставио све манастиру, почиње френетична потрага за документом. Ринучио га налази, уверен да је баш њему остављено богатство, и тражи дозволу да се ожени сиромашном Лауретом, ћерком Ђанија Скикија, тек пристиглог у Фиренцу. Дозволу добија, под условом да је заиста наследник. Али свачије су наде изигране, манастиру је заиста остављен велики иметак. Након провбитног шока, разочарања и пар покушаја да некако изиграју закон и неуспеха тог подмуклог подухвата, све остаје без разрешења.
Ринучио предлаже Ђанија Скикија као човека који може својом мудрошћу да реши ситуацију, али породица му забрањује сваки контакт са њим и Лауретом јер су скромног и недостојног порекла. Ринучио га брани у арији "Avete torto" (Грешите), а Лаурета и Скики баш у том тренутку стижу. Домишљати Ђани Скики одмах схвата целу ситуацију. Ринучио га моли за помоћ, али након што га Зита грубо истерује, Скики поносито одбија да има икакве везе са таквим светом. У том тренутку Лаурета преклиње оца да им помогне да се венчају, певајући фантастичну арију "O mio babbino caro" (О мој драги тата). Ђани Скики пристаје да види тестамент, али проучивши га подробно и утврдивши да ништа не може бити учињено, ипак долази на једну идеју.
Међутим, пре него што све уреди, он шаље напоље своју кћер, у жељи да сачува њену невиност од онога што следи.
Либрето: Ђовачино Форцано
Изводе: Вернер ван Мехелен (Ђани Скики), Ивана Руско (Лаурета), Наташа Петрински (Зита), Бенџамин Бернхајм, Вејн Еванс, Агнес Селма Вејланд и ансамбл Лионске опере.

реприза, 13. јун у 01:30 и 09:30